Ђинђићева вила неће бити враћена

Покушаји Даринке Таталовић да дође до родне куће на Дедињу ни после скоро четврт века борбе неће уродити плодом. Како се сазнаје, њен захтев за повраћај очевине у Толстојевој 35 биће одбијен.

Захтев за враћање другог, већег дела истог плаца, који је припадао предратном банкару Бохуславу Боукалу, и који се води на Ужичку 40, још се разматра.

Овај цео плац укњижен је, иначе, на Ружицу Ђинђић, удовицу некадашњег српског премијера, а добила га је заменом за два стана на Студентском тргу.

"За Толстојеву 35 ради се одбијајуће решење зато што је реч о приватној својини, док је за Ужичку 40, пошто су у питању чешки држављани, у току провера реципроцитета са овом земљом", кажу кратко у Агенцији за реституцију.

"У старту смо знали да виле у Толстојевој и Ужичкој неће бити враћене, јер се сада у земљишним књигама воде на Ружицу Ђинђић, али и даље очекујемо да ће Агенција за реституцију доделити неку надокнаду, иако знамо да је она далеко мања од вредности плаца", каже Александар Лисавац, правни заступник Даринке Таталовић.

Он додаје да је рок да Агенција одлучи шест месеци, а код компликованијих случајева годину дана (што истиче у фебруару). Ако одлука буде одбијајућа, посегнуће за другим правним средствима.

Иначе, отац Даринке Таталовић Сава Ђекић, који је код Боукала радио као баштован, купио је ову кућу од стотинак квадрата и припадајући плац од 12 ари пред рат за око 40.000 ондашњих марака.

Кућу од 750 квадрата, у којој су живели Боукалови, нове власти национализовале су 1948, али нигде није записано да је и мањи објекат у Толстојевој 35 такође национализован. У велику вилу уселио се генерал Удбе Павле Пекић, који је напрасно пожелео мању кућу за свог возача. Ђекићи су исељени.

"Тата је ишао у Удбу да види шта се дешава. Привели су га и претукли у подруму некадашње куће Арчибалда Рајса, а од унутрашњег крварења је умро, а наш купопродајни уговор је нетрагом нестао", прича Даринка Таталовић.

Када је и мајка умрла, на оставинској расправи, син је у страху изјавио да нема ништа од имовине. Даринка је онда поменула кућу у Толстојевој, и судија ју је упутила да покрене и спор, што је учинила 1992. Суд је шест година касније пресудио у корист ње и брата, и то потврдио Окружни суд 1999. Чак су успели да се укњиже као власници и неко време плаћали порез.

"Требало је да се уселимо на нашу славу Светог Јована 2002. Понели смо пиће, прасе, колаче. Међутим, глава момка из обезбеђења је провирила и рекла:

„Ништа од усељења. Држава је све стопирала.“

После месец дана ту је усељен тадашњи премијер Ђинђић, а зид између Толстојеве и Ужичке је срушен и све је претворено у један плац.

На захтев републичког правобраниоца Врховни суд је вратио предмет на поновно суђење и у поновљеном поступку Даринка Таталовић је изгубила. У међувремену су је, каже, четири пута хапсили у близини родне куће, а судија која је одбила да потпише пресуду на њену штету је суспендована.

Боукалови наследници, Нина и Иван оверили су изјаву да је њихов отац продао део плаца и кућу Сави Ђекићу, и сви заједно су поднели први захтев за реституцију. Нови захтеви по новом закону, поднети су у фебруару ове године.

ДО распада СФРЈ у вили у Ужичкој 40 је живео последњи председник државе Стипе Месић, а после њега ту се усељава тадашњи председник Владе Србије Радоман Божовић, па Никола Шаиновић. Здање постаје званична резиденција српског премијера 1994, када на дужност ступа Мирко Марјановић.

Извор: Вечерње новости